SMEDEREVO, 26. septembar 2021 – U prošloj epizodi serijalia „Putokazi – do Smedereva i u Smederevu“ bilo je reči o tome kako se Miloš Obrenović odlučio da baš ovde pazari imanje a sve zbog vinograda. Ako prođete smederevskim ulicama videćete i putokaze koji ukazuju gde je koja vinarija, ali nećemo se u ovom nastavku baviti njima, barem ne nekom posebno, već onim što je uzrokovalo da uopšte tu budu. A ima tome, tom „uzroku“, nekih dvadesetak vekova, stariji je i od samog grada, pa nije čudo što mu se i u grbu grožđe našlo. Jer, Beograd ima Beograđanku, a Smederevo je znano i po Smederevcu i po Smederevki. Mi se danas bavimo ovim drugim, ženskog roda.
Malo je gradova u svetu koji mogu da se pohvale da se po njima zove sorta grožđa, posledično i vina koje od njega nastaje. Uglavnom je to rezervisano za regije, čitave oblasti, gradovi su baš retki.
Pogodna klima i blage, osunčane dunavske padine uticale su na to da se baš na ovom području razvije ova autohtona sorta vinove loze. Mada se pojava grožđa na našim prostorima vezuje za legendu oko rimskog imperatora Proba, prisustvo vinove loze u smederevskom kraju seže u dalju prošlost. Još su ilirska, tračka i keltska plemena gajila na ovom području vinovu lozu, pre dolaska Rimljana. Kada je rimski car Domicijan u drugoj polovini prvog veka nove ere uveo zabranu gajenja vinove loze u provincijama na Balkanu, sadnja vinove loze i proizvodnja vina je utihnula. Ta zabrana je trajala sve dok je drugi imperator, pomenuti Marko Valerije Aurelije Prob u trećem veku nije ukinuo. Prob se nije tek onako odlučio da baš u ovom kraju zapati lozu, Smederevo ima maltene istu geografsku širinu kao Bordo, a o ovde nisu morali da se jurcaju sa Galima, Astreiksom i Obeksom da se našalimo. Tako su najpre vojnici rimskih legija ovde počeli sade vinovu lozu, a zatim i lokalno stanovništvo i to pre svega onu koja je i ranije tu uspevala. Pored brojnih osvajanja i ratova, koji su ovuda protutnjali, lokalni narod, ma koji da je ovde bio kroz te rane vekove, uspevao je da sačuva tradiciju u proizvodnji grožđa i autohtonu sortu vinove loze koja je mnogo, mnogo kasnije prozvana Smederevka.
Naime, o smederevskom grožđu i vinu pisalo se kroz vekove, ali se sam naziv „Smederevka“ kao ime sorte u pisanim izvorima spominje tek u XIX veku. Pre toga, despoti Stefan Lazarević i Ðurađ Branković širili su u XV veku vinograde u krajevima oko Smedereva, mada treba reći da je i tada trgovina vinom bila strogo nadzirana. Preskačemo nekoliko vekova i dolazimo do Miloša Obrenovića o čijem porodičnom letnjikovcu, na lokaciji Zlatno brega, na kome je zasadio 36 hektara vinograda, smo prošle nedelje govorili.
Na svetskoj izložbi u. već ranije u drugom kontekstu pomenutom Bordou, a bilo je to 1882. godine, smederevska vina dobila su prva značajna priznanja. Krajem pretprošlog veka trgovci iz evropskih zemalja dolazili su i kupovali smederevsko grožđe i vino i zatim ga dalje prodavali u Švajcarskoj, Austriji, Francuskoj i drugim zemljama. Početkom prošlog veka formirana je i Smederevska vinogradarska zadruga, prva takva specijalizovana zadruga u Podunavskom srezu, a druga u Srbiji. Od podizanja Podruma 1910. do 1955. godine zadruga je imala samo dvojicu stručnjaka za proizvodnju vina, Milivoja Stanojlovića i Justu Ušaja, koji su svojim radom doprineli podizanju kvaliteta vina iz smederevskog vinogorja. Grožđe i vino Zadruga je izvozila u Češku, Polјsku, kasnije i Sovjetski Savez. U periodu od 1930. do 1940. bila je jedini izvoznik grožđa i vina u Nemačku sa prostora Jugoslavije.
Između dva svetska rata Smederevska vinogradarska zadruga je brojnošću članova, količinom kapitala i značajem spadala među najveće u zemlji. Nјena organizacija rada i principi poslovanja bili su uzor za specijalizovane vinarske zadruge u Kralјevini Jugoslaviji.
Smederevska vinogradarska zadruga je zvanično prestala da postoji 1959. godine. Podrum i celokupna zadružna imovina pripojeni su Polјoprivrednom dobru Godomin, kasnije Kombinatu, koji je, kako znamo, neslavno završio. Tu dolazimo da momenta kada vinogradarstvo i vinarstvo doživljavaju veliku spone ali, na žalost, i pad od koga se još uvek oporavljaju. Godominovo vino jeste stiglo do Amerike, ali se ubrzo izgubilo i iz naših prodavnica. Smederevka je postala brend koji „uvozimo“ iz nekih drugih krajeva Srbije, pa i okolnih zemalja.
Ako se baš kapricirate da u smederevskim supermarketima kupite flašu Smederevke, proizvedene na „licu mesta“, obićete noge. Ima one flaširane u Kruševcu, sa Fruške Gore, iz doline Timoka, čak ponajviše makedonske, iz Tikveša. Tek u jednoj specijalizovanoj prodavnici nađosmo lokalnu, a zašto je to tako više je razloga. Ima je, naravno, u Vinskom gradu i, ako pratite na početku ovog teksta spomenute putokaze, u srećom, sve više vinarija.
– Po podacima koje imamo, na području Podunavskog regiona figurira brojka od 1.000 hektara pod vinogradima, a ja lično mislim da nema više od 800. Dominantne su konzumne sorte, one koje idu u upotrebu u svežem stanju, a Smederevka se gaji na oko 300 hektara – kazao je svojedobno inženjer voćarstva i vinogradarstva Boban Marković iz Poljoprivredne stručne službe u Kolarima.
Nekada je na ovom području, tvrde stari vinari, bilo i svih 7.000 hektara pod vinogradima, a Smederevka je preovlađivala. Sve je počelo, objašnjavaju oni, kada su se kupci polovinom prošlog veka pokondirili i počeli da traže vina od uvoznih, skupljih grožđa. Cena Smederevke je padala, a proizvođačima nije trebalo mnogo; neki su se preorijentisali na sorte otmenih imena, a drugi su, ne tako retko, iskrčili vinograde i posadili voće koje se bolje plaćalo. Koliko je Smederevke preživelo teško je utvrditi, pošto ima još jedna začkoljica zbog koje se ne zna koliko ima vinograda pod tom sortom. Po zakonu, naime, svaki proizvođač sa 10 ari pod vinovom lozom mora da se upiše u vinogradarski registar. Za to treba skica parcele, dokaz o vlasništvu nad zemljom i još sila papira, što sve košta. Ali, ovdašnji proizvođači su i tome doskočili; prikažu 9 i po ari pod grožđem, a onih pola bude breskva ili neko drugo voće.
Zbog para se, da čovek ne poveruje, u prodaji se nalazi i vino koje jeste Smederevka, ali tako ne piše na etiketi. Nije nikakva prevara, ovo „lažno predstavljanje“… Piše recimo samo „Belo“, a u flaši je u stvari Smederevka, pravljena po tradicionalnoj recepturi. Jer, zbog propisa, proizvođači ne mogu da napišu da je vino recimo iz Vodnja, piše samo da je proizvođač „vinarija ta i ta“, jer je i geografsko poreklo zaštićeno. To je komplikovana i ne baš jeftina procedura i njima se zbog količine koje proizvode ne isplati da u nju ulaze, pa se Smederevka u prodaji može naći i tako reći inkognito. Samo treba znati za koju flašu da se uhvatite.
Srećom, kako bi rečeno, poslednjih nekoliko godina sve ovo sa Smederevkom je krenulo nabolje, s pojavom onih putokaza, odnosno vinarija. Tako se Smederevka ne prodaje više, barem ne samo, u plastičnim bocama i kartonskim kutijama. Jer naši južni susedi, preuzevši joj ime, i na taj način su uspeli da je unize. Mada, ruku na srce, i neki naši, srpski proizvođači tim povodom nisu bili mnogo bolji. Smederevka je dugo bila poznata maltene isključivo kao, pored sode, „onaj drugi deo u špricerima“. Sada se, rekosmo, i to menja, ime vina ponovo se podiže. A i red je. Jer, koliko drugih gradova u grbovima ima grožđe?
Na kraju, za pravopisne čistunce, ime Smederevke je u ovom tekstu i kad treba i kad ne bi trebalo pisano velikim početnim slovom. Namerno. Zaslužuje.
Foto: Ulica sećanja FB, Muzej u Smederevu i podunavlje.info©
Do Smedereva se može stići na više načina. Drumom iz pravca jugoistoka auto-putem E-75, isto i severozapada, iz pravca Beograda, a tu vam je na raspolaganju i stari put od Beograda preko Grocke. Smederevo ima trostruku vezu s auto-putem; preko izlaza kod Vodnja, Ralje i Kolara. Sa severa, drumom dolazi se preko mosta na Dunavu, poslednjeg prelaza preko ove reke, kada se prođe Beograd, sve do Đerdapa. Autobusom iz tog pravca na raspolaganju vam je mnoštvo polazaka, čiji raspored možete da vidite ovde.
Pravac prema Požarevcu, iz koga jedino možete vozom doći u Smederevo, istovremeno je i veza sa gradovima na Dunavu nizvodno od ušća Velike Morave (Veliko Gradište, Golubac) i sa područjem Đerdapa.
Smederevo se nalazi i na međunarodnoj Dunavskoj biciklističkoj ruti Euro Velo 6, na trasi koja vodi od Atlantika sve do Crnog mora. Na internet stranici The Danube Regional Development Project mogu se pronaći detaljne informacije o Dunavskoj biciklističkoj ruti, a u sekciji 5 opis dela rute,
Na kraju, za one sklone avanturi, tu je i koridor 7 – Dunav, na kome, nažalost, još nema komercijalnog putničkog prevoza do Smedereva, ali tu su uvek alternativni način. Pored Smedereva Dunav protiče u dužini od 25 kilometara, od Orešca na 1.124 do ušća Morave na 1.103 kilometru Dunava. Ova reka pored Smedereva teče pravcem zapad-istok, od Orešca do Kuliča,sa širinom korita od 800 do 1.300 metara. Kod Smederevske tvrđave je rečnim ostrvima razdvojen u tri kraka od kojih je desni najširi i najdublji.
Projekat „Putokazi – do Smedereva i u Smederevu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.